Govor Nenada Čanka u Skupštini AP Vojvodine

Govor Nenada Čanka, predsednika Skupštine AP Vojvodine na 27. sednici Skupštine AP Vojvodine, održanoj 27. februara 2004. godine, povodom razmatranja i donošenja Odluke o vojvođanskoj zastavi:

"Poštovane dame i gospodo,

u pitanju je, dakle, predlog zastave do koje se došlo razmatranjem iskustava na tom prostoru. Evropska je tradicija da regije imaju svoje simbole uključujući i zastave. Ova zastava je u bojama srpske trobojke da bi se pocrtala vezanost Vojvodine za Republiku Srbiju kao njenog neodvojivog dela. S druge strane, boje nisu proporcionalne, tj. nisu srazmerne, tj. nisu jednake širine iz jednostavnog razloga što su jednakih širina zastave nacionalne, tako se barem pokazalo u evropskoj tradiciji, a ovo je regionalna zastava. Tri žute zvezdice postavljene u krugu na centru plavog šireg polja predstavljaju jednostavno tri istorijske i današnje regije u Vojvodini: Srem, Banat i Bačku, s čime se pocrtava, to je bila ideja predlagača, ne samo težnja za decentralizacijom unutar Srbije, nego i unutar same Vojvodine, kao i za evropskim tradicijama na osnovu kojih se i došlo do ovog rešenja zastave.

Dame i gospodo, hteo bih da podsetim na jednu činjenicu, a to je da u osnovi filozofije jezika stoji da sve ono što nema ime ne postoji. Sve ono što ne može da se formalizuje pojmom, ljudski um ne može da shvati. O čemu govorim, setiće se svi oni koji se sećaju svih onih dana koje smo proveli pod nacionalno-socijalističkim režimom Slobodana Miloševića, kada je iz Vojvodine samo do 1. marta 1992. godine u rat poslato 106.824 mladića. Dakle, tada se Vojvodina nije zvala Vojvodina, nego se zvala 'severna srpska pokrajina'. Dakle, nije postojalo ime, nije smelo da se spomene ime, ovaj dom je bio izvlašćen pučem iz 1988. godine. Jer u ovom domu, u klupama u kojim sada sedimo, sedeli su ljudi koji su donosili zakone koji su se odnosili na bolji život građana Vojvodine. Ti zakoni koji su donošeni u Vojvodini su isti oni zakoni koji su učinili da je Vojvodina tada imala preko 3.500 dolara nacionalni dohodak po glavi stanovnika. Danas uza sva ova ujedinjavanja i uza sve ovo ukidanje Vojvodine kao političkog subjektiviteta imamo 1.200 dolara godišnje po glavi stanovnika. Dakle, govorimo o ciframa.

Ako se neko pita zašto se kreće od toga da se u Vojvodini dobije prvo grb, zastava ili svečana pesma, a ne govori se o životnim problemima, moj odgovor je jasan: zbog toga što ovde još uvek na taj način ne može da se govori o životnim problemima. Dok god u Vojvodini mi ne možemo da donesemo bilo koju odluku kojom ćemo zaustaviti odlivanje dohotka iz Vojvodine, dok mi u Vojvodini ne možemo da donesemo ni jednu odluku koja će imati snagu zakona kojim će se omogućiti da vojvođanski penzioneri imaju penzije u skladu sa onim u šta su ulagali ceo svoj radni vek, a ne da budu svođeni na nivo nerazvijenih opština u nekim drugim delovima naše zemlje, dok god mi ovde ne budemo imali pravo da zakonima branimo svoje pravo na različitost, a različitost Vojvodine je uvek bilo to što je bila bogatija, ne zbog toga što je nekoga opljačkala, nego što je umela da zaradi, što je bila tolerantnija, ne zato što nismo znali kako izgleda mržnja, nego što smo se borili protiv toga da ta mržnja u Vojvodini ne hvata korenje, a danas slušamo pouke od onih koji su se javno izjasnili da Skupštinu Vojvodine, Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine i uopšte vojvođanske institucije treba ukinuti. Ne raspustiti ovu Skupštinu, ne raspustiti ovaj saziv, nego potpuno ukinuti, izbrisati sa lica političkih subjekata i Vojvodinu pretvoriti, više ne ni u severnu srpsku pokrajinu, nego u geografski pojam.

Upravo zbog toga smeta sve ono gde se spominje Vojvodina, Vojvodina ovakva kakva je, Vojvodina od 1848. godine je promenila niz svojih odličja, niz svojih karakteristika, promenila je sastav stanovništva, promenila je sve i svašta, ali ono što je čini onim što jeste to je da je bila i treba da bude, po mom najdubljem mišljenju, ostrvo razumevanja, tolerancije, ostrvo najmultietničnije sredine na tlu Evrope. Najmnogojezičniji parlament u Evropi, osim Evropskog parlamenta, je ovaj. Onaj ko radi na tome da ovaj parlament ukine, taj radi protiv Srbije u Evropi. Ko to ne razume, ili ne razume ili je zlonameran, ali u svakom slučaju mu nije mesto u društvu civilizovanih ljudi. Zahvaljujem."